ПОКЛОН – ВАТРОГАСНО ВОЗИЛО ПРЕДУЗЕЋА „ВАТРОСПРЕМ“

У последњих неколико година пожари у близини Манастира Студенице су све чешћи. Током претходне 2020. године, у периоду од средине марта до средине маја, било је шест мањих пожара у манастирском окружењу.

Последњи се измакао контроли и трајао је неколико дана, а за то време приближио се Манастиру Студеници и оближњој основној школи и скоро да их је угрозио. Пожар је локализован 16. маја. Гасиле су га ватрогасне екипе, чланови Добровољног ватрогасног друштва „Студеница“, народ као и братство манастира. Изгореле су десетине хектара борове шуме. Борова шума се тешко гаси а терени су стрми и неприступачни.

Свестан значаја Манастира Студенице и знајући за његову угроженост пожаром Директор и власник предузећа „Ватроспрем“ из Београда, дипломирани инжињер Драгиша Маринковић решио је да поклони ватрогасно возило Манастиру Студеници. Ово предузеће запошљава врхунске стручњаке инжињере и једино у Србији производи и монтира ватрогасне системе на возила. Возило које је поклоњено Манастиру има вучу на сва четири точка, резервоаре са водом и пеном, пумпу и црева за прскање шмрком. У случају пријаве пожара, ватрогасна екипа може кренути ка Манастиру из Ушћа које је удаљено 11 км и у најбољем случају може да стигне до Студенице за 15так минута вожње. Возило које је „Ватроспрем“ поклонио биће увек спремно у комплексу Манастира.

 

 

 

О растућој опасности од пожара у Студеници говори филм аутора Радослава Живковића:

 


У Манастиру Студеници прослављен празник Преподобне Анастасије

Дана 04. јула 2021. године, у Манастиру Студеници је обележена једна од студеничких слава – празник Преподобне Анастасије.

Свету Архијерејску Литургију је служио Епископ жички Г. Јустин, уз саслуживање: архимандритâ Тихона (Ракићевића), Дамјана (Цветковића) и Саве (Илића), јеромонахâ Виталија (Милошевића) и Кипријана (Манастир Вазнесење), протојереја-ставрофора Слободана Марковића, протојереја Радоја Санде, јереја Дејана Трипковића (Епархија ваљевска), као и ђакона Стефана Симића.

Монахиње из Манастира Благовештења са игуманијом Михаилом су својим гласовима и појањем улепшале празник.

 

Због великог броја људи који су дошли на славу овај пут служена је Литургија на отвореном, на темељима Храма Светог Јована. Овај храм из 14. века је сачуван само у доњој зони. Подигнут је нешто касније у односу на време када је краљ Милутин подигао Храм Светих Јоакима и Ане у Студеници. Како у овој лаври у то време нико други осим владара и његове породице није могао добити дозволу за градњу храма то је и овај храм немањићки, и то од Милутинових наследника.

Протојереј-ставрофор Слободан Марковић из Косјерића започео је велико поштовање Преподобне Анастасије заједно са својим духовним чадима пре три деценије. Од тада на десетине верника из Косјерића редовно долазе на овај празник.

Владика је беседио на празничну тему, истичући значај поштовања Преподобне Анастасије. Између осталих поучних речи, Епископ је истакао:

– Преко неуких рибара, Господ је божанску науку предао целом свету. Њих је изабрао за апостолску мисију из разлога што је позив риболоваца испуњен сталном надом. Често се деси да ништа не улове, па су им неопходни вера и смирење. Често се враћају кући празних мрежа, али се увек свом позиву враћају у смирењу и нади. Када су упознали Господа све су оставили, и кренули за Њим. Нису били привучени силом власти овога света, већ Истином коју су осетили.

Епископ је подсетио присутне да је и наш Свети Сава попут апостола на позив Господњи све оставио. Додао је:

– Тешко је било његовим родитељима, али су га ипак благословили и подржали да истраје на монашком путу. Тако је започела историја светородне лозе Немањића. Преподобну Анастасију је одликовала, богобојажљивост, са којом је она последовала мудрим дјевама Христовим о којима нам се казује у Јеванђељу.

 

Владика је нагласио да и ми данас не треба да се везујемо за привремено, већ да гледамо у Небески Јерусалим. Тиме ћемо последовати Господу и светима Његовим, међу којима је и Преподобна Анастасија. Божији призив нам уједно дарује силу и благодат да живимо по заповестима Божијим.

На Светој Литургији Чаши спасења су приступили многи присутни, а затим је у празничној радости освештано славско жито и пререзан колач у част Преподобне Анастасије. Уследила је трпеза љубави у овом предивном дану који је Господ обасјао зрацима љубави Своје.

 

 

 

Преузето са портала Православне Епархије Жичке

Братство Манастира Студенице

Фото: Стефан Медаровић

 

 


ДАТУМ ПРОСЛАВЕ ПРЕПОДОБНЕ АНАСТАСИЈЕ

У вези са недоумицама које неки имају у вези са прославом Преподобне Анастасије, мајке Светог Саве, можемо рећи сладеће:

Најстарији препис Хиландарског типика (3. деценија 13. века) каже да „дан успомене блаженопочивше Анастасије монахиње“ пада „месеца јуна 21.“ (видети: Хиландарски типик. Рукопис CHIL AS 156, прир. Д. Богдановић, Београд, 1995, стр. 87).

Једини сачувани препис Студеничког типика (рукопис IX H 8 [Š 10]) преписао је монах Аверкије Хиландарац 1619. године у Горњој испосници код Студенице (видети: Свети Сава, Студенички типик, Превод и коментари: Проф. др Маја Анђелковић, Издавач: Манастир Студеница, 2018, стр. 92-93.). Приликом преписивања Главе 35 Студеничког типика монах Аверкије направио је грешку или следио омашку те написао „месеца јула“ уместо јуна. Ова грешка није од значаја јер је у свим преписима Хиландарског типика написано „месеца јуна“.

Постојала је касније још једна грешка начињена у издањима црквеног календара. Наиме, иако Србљак каже мѣсѧца уна ка день (Србљак, Припремио и уредио Епископ рашко-призренски Павле, Свети архијерејски Синод Српске Православне Цркве, Београд 1986, стр. 2, 439), дакле 21. јун по старом календару (4. јул по новом календару), у црквене календаре је ушао датум „22. јун“ (5. јул по новом) те исти остао све до 2011. године (видети: Црквени календар за просту 2011. годину, издање Светог архијерејског Синода Српске Православне Цркве, Београд 2010). Ова грешка „въ кв_и день“ (22. јун) поновљена је у новом издању Минеја (Житчски и студенически минеи, мѣсѧцъ  уни / Жички и Студенички Минеј за јун, Приредио Епископ жички Хризостом, Епархија жичка: манастир Жича и манастир Студеница, Краљево 2007, стр. 252, 455) али је коначно исправљена у црквеном календару 2012. године, где се каже „21. јун“, тј. 4. јул по новом календару (Црквени календар за преступну 2012. годину, издање Светог архијерејског Синода Српске Православне Цркве, Београд 2011). Тако стоји у свим каснијим календарима СПЦ.

 

Управа Манастира Студенице


Студеничке теме на Седмој националној конференцији византолога у Српској академији наука и уметности

У Београду је од 22. до 25. јуна одржана Седма национална конференција византолога у организацији Српског комитета за византологију, Византолошког одбора САНУ и Византолошког института САНУ. Овај догађај обухватао је тематски део под насловом „Српско-грчко Царство Немањића. Идеја и стварност“, општи део, под насловом „Византијске теме“ и дискусиони форум „Изазови савремене византологије“, у коме су учешће узели и чланови Аустријске академије наука. У општем делу, који је укључивао теме из шире области византологије и медиевистике, неколико саопштења тицало се Манастира Студенице.

У среду 23. јуна архимандрит др Тихон Ракићевић имао је излагање на тему Помен и значај термина „икона“ и „свештене двери“ у Студеничком типику Светог Саве“. У четвртак 24. јуна проф. др Миодраг Марковић, дописни члан САНУ, говорио је на тему Један занемарени податак о датуму изградње Богородичине цркве у Студеници“, а др Невена Дебљовић-Ристић и архимандрит др Тихон Ракићевић имали су саопштење под називом Камена олтарска преграда Цркве Светих Јоакима и Ане у Студеници – анализа првобитних облика у односу на њено значење и функцију. У петак 25. јуна је о резултатима најновијих истраживања тима стручњака из Сједињених Америчких Држава окупљених око пројекта Study Studenica говорила проф. др Јелена Богдановић (Iowa State University) у оквиру саопштења „Могућности параметријског и обрнутог архитектонског дизајна за боље разумевање Студеничке цркве“.

Национална конференција византолога одржава се сваке пете године, почев од 1990.

 

https://www.sanu.ac.rs/sedma-nacionalna-konferencija-vizantologa/