Ризница

У овој ризници се налазе најстарији портрети великог жупана Стефана (касније краља Првовенчаног) и великог кнеза Вукана. Ова браћа Светог Саве и Немањин синови портретисани су у Студеници 1208/9. године. Да би били сачувани, ови портрети (у фреско техници) су премештени са улазне капије.

Од сачуваних литургијских и других црквено-уметничких предмета издвајамо: плаштаницу Антонија Хераклејског, везену златним и сребрним нитима, из 14. века; покров за кивот Светог Стефана Првовенчаног, Оливере, кћери кнеза Лазара.

Међу предметима од племенитих метала најдрагоценији је прстен краља Стефана Првовенчаног. Прстен је златан, у филиграну, и византијски је рад из периода 11-12. века.

Изванредно уметничко дело представља и ставротека из 1628. године, од позлаћеног сребра, украшена плавим и сребрним емајлом. На њој су рељефне представе Христовог Вазнесења, окружене симболима, јеванђелистима, док су по ободу дате сцене лова и прикази студеничких ктитора Стефана Немање и Стефана Првовенчаног.

Седамнаестом веку припада више изложених предмета од позлаћеног сребра, као рипиде, петохлебница и две чаше са сценама из лова, док је фино ажурирана готичка кадионица Игумана студеничког Саве настала 1590/1. године. Из некада драгоцене студеничке библиотеке сачуван је веома мали број рукописа, међу којима је најзначајније четворојеванђеље из 15. века, украшено великим заглављима и преплетеним иницијалима који су богато колорисани. Посебно се истиче богато украшена грамата цара Алексеја Михаиловића (1663. година), другог по реду владара из славне династије Романова. Повеље влашких војвода које сведоче о разгранатим везама овог манастира. Од сликарких радова посебну пажњу привлачи напрсни триптих из 1750. г. украшен седефном интарзијом и позлаћеним филигранским оковима.

 

Studenica grafika A3.1733-1500