11.06.23.

Свети свештеномученик Викентије Митрополит скопски, изданак Студенице и Хиландара

Поводом Међународног дана архива који се обележава 09. јуна, у Историјском архиву Краљево приређена је изложба „Свети Викентије митрополит скопски“. На отварању изложбе 06. јуна 2023. године у 13:00 часова, говорили су директорка Историјског архива Краљево историчарка Весна Милојевић, директор Музеја жртава геноцида Дејан Ристић, протојереј-ставрофор др Велибор Џомић и градоначелник Краљева др Предраг Терзић. Изложбу је припремио Народни музеј из Врања, а реализацију је омогућио Музеј жртава геноцида.

Иако је био важна личност која је обележила српску историју са почетка XX века, о Светом Викентију шира јавност веома мало зна. Ова изложба докумената веома је значајан корак у осветљавању лика и дела Светог Викентија. Оставио је неизбрисив траг у историји српског народа и Српске православне цркве. Мошти Светог Викентија после његове мученичке кончине, односно погубљења 1915. године, до данас нису пронађене.

Митрополит Викентије (крштено име Василије) Крџић рођен је у селу Ушћу 30. јануара 1853. године од оца Марка и мајке Анкице. Основну школу завршио је у манастиру Студеници, а богословију у Београду. Замонашен је у Манастиру Студеници 16. септембра 1873. године. Исте године рукоположен је за ђакона, а 1875. године у чин презвитера. Од 1887. до 1890. године био је игуман манастира Свете Тројице и Сретења у Овчару. Жички епископ Сава Бараћ производи га у чин архимандрита 1894. године. Од 1900. године борави у Манастиру Хиландар као саборни старац. Након смрти митрополита скопског Севастијана Дебељковића 13. октобра 1905. године изабран је и посвећен у Цариграду за митрополита скопске епархије. Након тога одмах долази у Скопље. Био је трећи владика Србин након укидања Пећке патријаршије 1766. године. Убили су га бугарски окупатори 1915. године.

Деценија током које је митрополит Викентије столовао на катедри скопске епископије изузетно је значајан период током кога ће далекосежно бити одређен даљи ток историје. У њему је митрополит Викентије одиграо значајну улогу, и као духовник и као национални прегалац.

“Свети Викентије је водио Српску православну цркву у једном од најтежих њених периода: када је била осакаћена и скоро уништена, када је изгубила скоро сваку помоћ државе и када је имала безброј тешкоћа и проблема. Он се борио колико је знао и могао да је сачува и унапреди. Многа питања је повољно решио, многе ствари поставио на своје место и Цркву учврстио”, пише један од његових биографа.

Протејереј ставрофор др Велибор Џомић истакао је да је Краљево је кроз историју дало много великана у различтим сферама.

– “Многи од њих су остали запамћени, али има и великих људи из овог краја који су готово непознати, или прецизније, познатији су на сваком другом месту, него у крају из кога су потекли. Један од њих је свакако митрополит скопски Викентије, једна од кристалних личности српског народа и Српске православне цркве. Сада је важно да се овај великан враћа у свој крај, у Краљево, у пуном сјају, са ореолом око главе” – казао је Џомић.

Аутори изложбе о Светом Викентију митрополиту скопском у Историјском архиву Краљево су Горан Судимац, архивист (Државни архив Србије) и Предраг Стојковић, архивист (Историјски архив “31. јануар” – Врање) и сарадница Сузана Петровић, виши архивист (Историјски архив „31. јануар” – Врање). Изложба је реализована под покровитељством Историјског архива “31. јануар”- Врање, Епархије врањске Српске православне цркве.

Изложбу у холу средњег улаза у зграду Градске управе заинтересовани могу да погледају до 20. јуна.

Извесно је да ће о животу и делу митрополита Викентија тек бити писано. Треба подсетити да је митрополит прибројао себе кругу истакнутих приложника Манастира Хиландара дарујући две вредне престоне иконе Христа Сведржитеља и Богородице са Богомладенцем за иконостас главне Саборне цркве Манастира Хиландара. На њиховој полеђини исписане су посвете о поклањању ових икона Хиландару од стране Светог Викентија за покој душе свога оца и здравље своје и своје мајке:

„За покој душе свога оца Марка Крџића, прилаже Манастиру Хилендару Митрополит Скопљански Вићентије – Хилендарац. год. 1906.“

„За здравље своје и своје мајке Анкице, прилаже Манастиру Хилендару Митрополит Скопљански Вићентије – Хилендарац. год. 1906.“