Део опроштајног слова епископа западноевропског Јустина
Ево нас данас у Студеници. Ово место није случајно место нашега опроштаја. Студеница је једно од најсветијих места нашега народа. Овде почивају Свети Симеон Мироточиви и Преподобна Анастасија, родитељи Светога Саве. Овде се вековима сабирају молитве нашег народа. Овде се сусрећу историја, вера, жртва и нада. Отац Војислав, који је својим рукама израдио кивоте за мошти светитеља Анастасије и Симеона, сада и сам долази да почива у сенци студеничке светиње. Човек који је толико година живео далеко од отаџбине, који је у Холандији градио духовни дом свом народу, који је прелазио путеве Европе да би стигао до људи у невољи, сада се враћа својим коренима.
Враћа се земљи из које је потекао, светињи која сведочи о непролазности нашег духовног наслеђа, месту где се векови моле једни за друге. Има нечег дубоко утешног у томе што ће његово тело почивати овде, у манастирској тишини манастира Студенице, док ће његово дело наставити да живи у Ротердаму, и читавој Холандији, и у читавој нашој епархији, међу његовим парохијанима и духовној деци, међу људима које је исповедао и причешћивао, међу онима којима је био духовни отац и међу свима нама који смо га познавали и волели.
Драги оче Војиславе, драги брате Војо, у име наше Епархије западноевропске, у име свештенства, монаштва и верног народа, захваљујем ти за све године верног служења, за све путеве којима си ишао, за све људе које си утешио, за све молитве које си узнео и за све оно што си оставио у животу наше помесне Цркве.
Хвала ти што си знао да свештеник није само онај који стоји пред олтаром, него и онај који уме да сиђе међу људе, да понесе њихов бол и да им покаже пут ка Христу. Хвала ти за твоју ротердамску парохију, за твоје духовно старање о нашем народу у Холандији, за твоје посете хашким сужњима и за све што можда никада нећемо сазнати, а што је записано у књизи Божјег сећања.
Сада, када се завршава твоје земаљско путовање, остаје нам да се молимо да те Господ прими у своје наручје и да ти подари место међу онима који су му у верности служили. А ми ћемо те памтити не само по ономе што си израдио својим рукама, него пре свега по ономе што си оставио у људским срцима.
Нека ти је вечан спомен, драги оче Војиславе, и нека ти Господ подари Царство небеско, где нема више ни тамнице, ни страдања, ни суза, ни растанка, него живот вечни у светлости Његовог лица. Христос васкрсе! Ваистину васкрсе! Бог да му душу прости и подари Царство небеско.
фото и видео: Монах Викентије