10.02.22.

Дом за избегличку децу у Матарушкој бањи и Манастиру Студеници

Током другог светског рата један број деце са Козаре и из подручја која су припадала НДХ, као и из неких других крајева спас је нашло у дому за избегличку децу у Матарушкој бањи код Краљева и у Манастиру Студеници. Многи малишани без родитеља преживели су али неки нису. Деца која су умрла од болести и неухрањености сахрањена су у селу Конареву на периферији Краљева. О тешкој судбини ове деце данас се веома мало зна.

„А кад гледаше подизање храма Пресвете [Богородице у Студеници], овај мој господин свети, верујте ми, о господо и браћо, да сам видео како се његов ум диже у висину као неки небопарни орао, који је држан на земљи везан узама железним, па се истргао и у висину узлетео да дође до онога бесмртнога и светога источника и да види хлад божанственога града Вишњег Јерусалима, чији, уистину, постаде грађанин“

„Студеница је грађена да спаја небо и земљу, да буде лествица која узводи људе са земље ка небу, да слави Тросунчаног Бога у лепоти вишњега Јерусалима, у Царству небеском“.

„Наш свети манастир овај, као што знате, као пусто место беше, ловишта зверова беху. Дошавши, пак, у лов, господину нашем и самодршцу, царствујућем све Српске земље, Стефану Немањи, ловећи овде, изволи се њему у пустом овом месту да сагради манастир овај, на покој и на умножење монашког чина“.

"And when he saw the building of the temple of the Most Holy [Mother of God in Studenica], this holy lord of mine, believe me, O gentlemen and brothers, that I saw his mind rise in height like a eagle flying to the sky, held on the ground tied with iron ropes, so he tore himself and ascended to the heights to reach that immortal and holy wellspring and to see the shade of the divine city of the Most High Jerusalem, of which, indeed, he became a citizen."

"Studenica was built to connect Heaven and Earth, to be a Ladder that raises people from Earth to Heaven, to glorify the Triune God in the beauty of the Most High Jerusalem, in the Kingdom of Heaven".

"This, our holy monastery, as is known, was a wasteland, a wild hunting ground. Yet, upon arriving to hunt, our master and consolidator, Stefan Nemanja, who ruled the entire Serbian lands, whilst hunting here, decided to build, on this wasteland, this monastery, for peace and for the multiplication of the monastic order."