Тропар, глас 3. Бога си од младости заволео и скиптар државе си уздигао; на Земљи си се са храброшћу подвизавао и земним благом си наследио небеско, даровано од Великог Дародавца. Зажелевши се монаштва и примивши га, убрзо си опет умро и као да си заспао, Господ је сачувао твоје тело. Зато те молимо да молиш Христа Бога да спасе нас који поштујемо свету успомену твоју.
Кондак, глас 8. Био си милостив и кротак, оче Симоне, отаџбини си добро послужио и после смрти твоје нам мошти показују преславно виђење. Зато подајући исцељења онима који ти са вером притичу, не заборави ни нас који ти се молимо, него испроси мир и велику милост душама нашим, да ти кличемо: Радуј се, свети оче Симоне!
фото: Монах Викентије (Зарић)
