Данас 26. фебруара 2022. године када Света, Саборна и Апостолска Црква празнује Преподобног оца нашег Симеона Мироточивог служена је Света Архијерејска Литургија у Манастиру Студеници. Началствовао је Епископ жички Господин Јустин уз саслужење игумана Манастира Студеница архимандрита Тихона (Ракићевића), архимандрита Дамјана (Цветковића), секретара ЕУО, архимандрита Тимотеја (Миливојевића) игумана Манастира Вазнесење, јеромонаха Агатангела (Будишина) из Минска, јеромонаха Виталија (Милошевића) сабрата Манастира Студенице, протојереја Ивана Радовановића благајника ЕУО, протојереја Александра Грујовића и ђакона Стефана Симића. Већ традиционално, у великом броју сабрало се и монаштво наше Епархије.
У Светој обитељи студеничкој сабрали смо се у евхаристијској радости у великом броју, у благолепију и појању архијерејске, око нашег Епископа и Оца Јустина. У току Свете Литургије по завршетку читања Светог Јеванђеља обратио нам се Владика Јустин уз пригодну беседу.
Владика је најпре честитао игуману оцу Тихону и братији славу, а потом и самом присутном верном народу и читавом роду српском, осврнувши се на значај родоначелника Светога Симеона Мироточивог и на сам пут светитеља и Свете лозе Немањића. Свети Симеон је ишао оним уским путем ка Господу и тежио ка Царству Небеском а не царству земаљском и пролазности. Ми треба да се угледамо на примере наших светих и да ходимо тим путем који није нимало лак већ тесан и тежак, али са великом надом на Васкрсење. Данас се наша Црква сећа и моли за оне уснуле у нади на Васкрсење и живот вечни.
Светом Причешћу приступио је велики број вернога народа и деце у којима је наша нада да ће они бити наследници наших светих предака. На крају Свете Литургије пререзан је славски колач, а по завршетку приређена је пригодна трпеза љубави.
У Житију Светог Симеона које је написао отац наш Сава, пише: Нека вам је знано о овом блаженом оцу нашем и ктитору господину Симеону, од рођења његова па до смрти:
Рођење његово било је у Зети на Рибници, и тамо је примио свето крштење. Када је овај младенац био изнесен овамо, узе га епископ цркве Светих Апостола и помоли се над дететом, и миром га помаза, па је тако и друго крштење примио. Јер све је било чудно са овим мужем: када је био дете примио је два крштења; и опет када је примио свети анђелски образ, и ту је примио два благослова – мали образ и велики. А ево и после успенија његова пречасно тело његово би двапут сахрањено: први пут у Светој Гори, где му би и уснуће, и опет отуда би узет и пренесен овамо у Студеницу, и са великом почашћу и красним славословљем овде по други пут беху положене његове часне мошти у гроб. Од рођења му 46 година, и ту одмах по Божјој вољи прими владавину. И остаде опет у владавини 37 година, и ту одмах прими свети анђелски образ. И поживе у том образу 3 године. И цео живот његов био је 86 година. А престављење блаженога оца и ктитора господина Симеона би 6708 године, месеца фебруара у 13. дан преложи се ка вечном блаженству.
Значај и величина овога празника за нас православне хришћане има огроман значај и битност за српски народ који данас слави родоначелника наше нације, не желимо бити пристрасни али слободно можемо да се радујемо што нам је Бог подарио светородну лозу од које данас прослављамо оца српске нације. Свети Владика Николај Велимировић је говорио: српску државу су стварали и оснивали светитељи Божији, има ли шта веће од тога?
Чтец Петар Ђерковић
