Novosti Studenica

Новости

ПОКЛОН – ВАТРОГАСНО ВОЗИЛО ПРЕДУЗЕЋА „ВАТРОСПРЕМ“

У последњих неколико година пожари у близини Манастира Студенице су све чешћи. Током претходне 2020. године, у периоду од средине марта до средине маја, било је шест мањих пожара у манастирском окружењу.

Последњи се измакао контроли и трајао је неколико дана, а за то време приближио се Манастиру Студеници и оближњој основној школи и скоро да их је угрозио. Пожар је локализован 16. маја. Гасиле су га ватрогасне екипе, чланови Добровољног ватрогасног друштва „Студеница“, народ као и братство манастира. Изгореле су десетине хектара борове шуме. Борова шума се тешко гаси а терени су стрми и неприступачни.

Свестан значаја Манастира Студенице и знајући за његову угроженост пожаром Директор и власник предузећа „Ватроспрем“ из Београда, дипломирани инжињер Драгиша Маринковић решио је да поклони ватрогасно возило Манастиру Студеници. Ово предузеће запошљава врхунске стручњаке инжињере и једино у Србији производи и монтира ватрогасне системе на возила. Возило које је поклоњено Манастиру има вучу на сва четири точка, резервоаре са водом и пеном, пумпу и црева за прскање шмрком. У случају пријаве пожара, ватрогасна екипа може кренути ка Манастиру из Ушћа које је удаљено 11 км и у најбољем случају може да стигне до Студенице за 15так минута вожње. Возило које је „Ватроспрем“ поклонио биће увек спремно у комплексу Манастира.

 

 

 

О растућој опасности од пожара у Студеници говори филм аутора Радослава Живковића:

 


У Манастиру Студеници прослављен празник Преподобне Анастасије

Дана 04. јула 2021. године, у Манастиру Студеници је обележена једна од студеничких слава – празник Преподобне Анастасије.

Свету Архијерејску Литургију је служио Епископ жички Г. Јустин, уз саслуживање: архимандритâ Тихона (Ракићевића), Дамјана (Цветковића) и Саве (Илића), јеромонахâ Виталија (Милошевића) и Кипријана (Манастир Вазнесење), протојереја-ставрофора Слободана Марковића, протојереја Радоја Санде, јереја Дејана Трипковића (Епархија ваљевска), као и ђакона Стефана Симића.

Монахиње из Манастира Благовештења са игуманијом Михаилом су својим гласовима и појањем улепшале празник.

 

Због великог броја људи који су дошли на славу овај пут служена је Литургија на отвореном, на темељима Храма Светог Јована. Овај храм из 14. века је сачуван само у доњој зони. Подигнут је нешто касније у односу на време када је краљ Милутин подигао Храм Светих Јоакима и Ане у Студеници. Како у овој лаври у то време нико други осим владара и његове породице није могао добити дозволу за градњу храма то је и овај храм немањићки, и то од Милутинових наследника.

Протојереј-ставрофор Слободан Марковић из Косјерића започео је велико поштовање Преподобне Анастасије заједно са својим духовним чадима пре три деценије. Од тада на десетине верника из Косјерића редовно долазе на овај празник.

Владика је беседио на празничну тему, истичући значај поштовања Преподобне Анастасије. Између осталих поучних речи, Епископ је истакао:

– Преко неуких рибара, Господ је божанску науку предао целом свету. Њих је изабрао за апостолску мисију из разлога што је позив риболоваца испуњен сталном надом. Често се деси да ништа не улове, па су им неопходни вера и смирење. Често се враћају кући празних мрежа, али се увек свом позиву враћају у смирењу и нади. Када су упознали Господа све су оставили, и кренули за Њим. Нису били привучени силом власти овога света, већ Истином коју су осетили.

Епископ је подсетио присутне да је и наш Свети Сава попут апостола на позив Господњи све оставио. Додао је:

– Тешко је било његовим родитељима, али су га ипак благословили и подржали да истраје на монашком путу. Тако је започела историја светородне лозе Немањића. Преподобну Анастасију је одликовала, богобојажљивост, са којом је она последовала мудрим дјевама Христовим о којима нам се казује у Јеванђељу.

 

Владика је нагласио да и ми данас не треба да се везујемо за привремено, већ да гледамо у Небески Јерусалим. Тиме ћемо последовати Господу и светима Његовим, међу којима је и Преподобна Анастасија. Божији призив нам уједно дарује силу и благодат да живимо по заповестима Божијим.

На Светој Литургији Чаши спасења су приступили многи присутни, а затим је у празничној радости освештано славско жито и пререзан колач у част Преподобне Анастасије. Уследила је трпеза љубави у овом предивном дану који је Господ обасјао зрацима љубави Своје.

 

 

 

Преузето са портала Православне Епархије Жичке

Братство Манастира Студенице

Фото: Стефан Медаровић

 

 


ДАТУМ ПРОСЛАВЕ ПРЕПОДОБНЕ АНАСТАСИЈЕ

У вези са недоумицама које неки имају у вези са прославом Преподобне Анастасије, мајке Светог Саве, можемо рећи сладеће:

Најстарији препис Хиландарског типика (3. деценија 13. века) каже да „дан успомене блаженопочивше Анастасије монахиње“ пада „месеца јуна 21.“ (видети: Хиландарски типик. Рукопис CHIL AS 156, прир. Д. Богдановић, Београд, 1995, стр. 87).

Једини сачувани препис Студеничког типика (рукопис IX H 8 [Š 10]) преписао је монах Аверкије Хиландарац 1619. године у Горњој испосници код Студенице (видети: Свети Сава, Студенички типик, Превод и коментари: Проф. др Маја Анђелковић, Издавач: Манастир Студеница, 2018, стр. 92-93.). Приликом преписивања Главе 35 Студеничког типика монах Аверкије направио је грешку или следио омашку те написао „месеца јула“ уместо јуна. Ова грешка није од значаја јер је у свим преписима Хиландарског типика написано „месеца јуна“.

Постојала је касније још једна грешка начињена у издањима црквеног календара. Наиме, иако Србљак каже мѣсѧца уна ка день (Србљак, Припремио и уредио Епископ рашко-призренски Павле, Свети архијерејски Синод Српске Православне Цркве, Београд 1986, стр. 2, 439), дакле 21. јун по старом календару (4. јул по новом календару), у црквене календаре је ушао датум „22. јун“ (5. јул по новом) те исти остао све до 2011. године (видети: Црквени календар за просту 2011. годину, издање Светог архијерејског Синода Српске Православне Цркве, Београд 2010). Ова грешка „въ кв_и день“ (22. јун) поновљена је у новом издању Минеја (Житчски и студенически минеи, мѣсѧцъ  уни / Жички и Студенички Минеј за јун, Приредио Епископ жички Хризостом, Епархија жичка: манастир Жича и манастир Студеница, Краљево 2007, стр. 252, 455) али је коначно исправљена у црквеном календару 2012. године, где се каже „21. јун“, тј. 4. јул по новом календару (Црквени календар за преступну 2012. годину, издање Светог архијерејског Синода Српске Православне Цркве, Београд 2011). Тако стоји у свим каснијим календарима СПЦ.

 

Управа Манастира Студенице


Студеничке теме на Седмој националној конференцији византолога у Српској академији наука и уметности

У Београду је од 22. до 25. јуна одржана Седма национална конференција византолога у организацији Српског комитета за византологију, Византолошког одбора САНУ и Византолошког института САНУ. Овај догађај обухватао је тематски део под насловом „Српско-грчко Царство Немањића. Идеја и стварност“, општи део, под насловом „Византијске теме“ и дискусиони форум „Изазови савремене византологије“, у коме су учешће узели и чланови Аустријске академије наука. У општем делу, који је укључивао теме из шире области византологије и медиевистике, неколико саопштења тицало се Манастира Студенице.

У среду 23. јуна архимандрит др Тихон Ракићевић имао је излагање на тему Помен и значај термина „икона“ и „свештене двери“ у Студеничком типику Светог Саве“. У четвртак 24. јуна проф. др Миодраг Марковић, дописни члан САНУ, говорио је на тему Један занемарени податак о датуму изградње Богородичине цркве у Студеници“, а др Невена Дебљовић-Ристић и архимандрит др Тихон Ракићевић имали су саопштење под називом Камена олтарска преграда Цркве Светих Јоакима и Ане у Студеници – анализа првобитних облика у односу на њено значење и функцију. У петак 25. јуна је о резултатима најновијих истраживања тима стручњака из Сједињених Америчких Држава окупљених око пројекта Study Studenica говорила проф. др Јелена Богдановић (Iowa State University) у оквиру саопштења „Могућности параметријског и обрнутог архитектонског дизајна за боље разумевање Студеничке цркве“.

Национална конференција византолога одржава се сваке пете године, почев од 1990.

 

https://www.sanu.ac.rs/sedma-nacionalna-konferencija-vizantologa/

 


Византијско плава боја и злато студеничких фресака почетка XIII века

Студеничко распеће, 12. век
Свети Јован Златоусти, фреска у олтару Богородичине цркве у Студеници, детаљ, 1208/1209. г.

Нешто више од деценије после подизања Богородичине цркве у Студеници синови Стефана Немање Стефан, Вукан и Сава Немањић, који је тада био игуман студеничке Лавре, предузели су обимне послове на довршавању задужбине и гробне цркве свога оца.

Захваљујући Сави, 1208/1209. године ангажовани су најбољи сликари тог времена да фрескама украсе монументалну цркву Богородице Добротворке. Вероватно су пристигли из Цариграда после Четвртог крсташког похода и пада византијске престонице под Латинско Царство 1204. године. Осликавајући главни студенички храм у време када су у њега из Хиландара тек пренете мошти преподобног Симеона Мироточивог и похрањене у унапред припремљени мермерни гроб, први пут до тада у српској средини, при изради фресака користили су најскупоценију плаву боју и злато. У овом раздобљу, те сировине је било тешко набавити, а азурно плави природни пигмент био је скупљи од самог злата и увозио се из далеких крајева на Истоку. Добијан је специјалном рецептуром, уситњавањем и издвајањем из полудрагог камена лапис лазулија који се вадио у провинцији Бадакшан у Авганистану, још неколико хиљада година пре рођења Христовог. Извозио се у регију Медитерана и Азије, а био је веома поштован и у Старом Египту.

 

Пигмент лапис лазулија и златни листић, илустрација

Сам лапис лазули (лазурит, ултрамарин) је сложени минерал који осим плаве боје у себи садржи и примесе калцита, содалита и пирита, који доприносе његовој јединственој нијанси, од светло плавог до тамно љубичастог тона. Највреднији је лапис лазули дубоке нијансе плаве боје с примесом љубичасте и ситним „венама“ пирита, који се због свог племенитог састава, специфичне живости у тону и највећег степена чистоће назива и „византијско плава“. У византијској семантици боја, ова плава боја израз је нове, есхатолошке стварности у вечности, нематеријалне светлости, мира, пуноће врлина и духовног ауторитета. Због тога јој епитет „византијско плава“ у потпуности одговара, асоцирајући на најузвишеније духовне тековине Византијског царства. Процес добијања чистог пигмента лазурита тек је делимично описан у старим сликарским приручницима (Ерминијама и Il Libro dell’Arte Ченино Ченинија), јер је ово знање изискивало године гледања и учења како би се из компактне стене изузетне тврдоће најпре правилно издвојио најфинији прах, да би се се потом „алхемијским“ процесом мешао са загрејаним чистим пчелињим воском, гумиарабиком и колофонијумом бора, до завршног испирања компактне масе и одвајања пигмента највећег степена чистоће, спремног за коришћење.

Употреба злата у живопису се код Срба уочава тек од времена Светог Саве. Злато символизује светлост истине, испитане и прочишћене у ватри искушења, надземаљске лепоте славе Божије и небесног Раја који се созерцава очима духа. Као и лапис лазули, и злато, када је коришћено у сликарству, одражава есхатолошку стварност лишену категорија простора и времена. Материјално злато тек је вишезначни символ „нематеријалног злата“ незалазне Светлости, првобитне лепоте душе и свега створеног, вишеструко блиставије од самог злата. На основу спроведених истраживања, зна се да је приликом осликавања апсиде и поткуполног простора Богородичине цркве у Студеници 1208/1209. године злато обилато коришћено, на неким местима и с тежњом да се постигне утисак мозаика, док је у осталим деловима главног манастирског храма злато употребљавано свуда где је требало истаћи светачке ореоле, значајне натписе на ћирилици, звезде и златом везене детаље одеће. Резултати најновијих анализа стручњака, објављени у часопису Archaeometry Универзитета Оксфорд /I. Drpić, A. Jelikić (2021), On large-scale gilding and mosaic simulation in medieval Serbian wall painting, 1-15/, потврдили су присуство злата и лапис лазулија на студеничким фрескама с почетка 13. века. Количина лапис лазулија употребљена приликом живописања Богородичине цркве у Студеници сразмерна је, ако не и већа од количине злата, које се у великој мери сачувало до данас.

Захваљујући раду конзерватора-рестауратора Републичког завода за заштиту споменика културе – Београд током протеклих година, плави лазурит и студеничко злато изнова су просијали, па приликом посете Манастиру Студеници посебно треба обратити пажњу на ове појединости и искористити могућност да се сагледају у свој лепоти своје осмовековне древности.


Актуелности

Културно наслеђе Манастира Студенице на Google Arts and Culture изложби

Западни портал Богородичине цркве у Студеници, око 1190. г., детаљ мермерног скулторалног украса

На платформи „Google Arts and Culture“ почело је онлајн представљање културног наслеђа Србије. Кликом на „Гуглову“ аудио-визуелну платформу могуће је виртуелно посетити седам изложби о знаменитостима широм Србије, међу којима је и Манастир Студеница. – „Ових седам изложби које су постављене одабране су тако што су биле сасвим готове и спремне за објављивање на ‘Гуглу‘ по њиховим строгим техничко-технолошким захтевима“, напомиње Дејан Масликовић, помоћник министра за културу и информисање. Истакао је да ће то много допринети томе да Србија буде препозната у свету као држава са богатим културним наслеђем. Како је рекао, „Гугл“ је водећи светски претраживач и има утицај не само у оквиру ИТ технологија, већ и на креирање одређеног јавног мњења, са садржајем који нуде својим корисницима, којих има неколико милијарди.

Крштење Христово, детаљ оштећене фреске у наосу Богородичине цркве у Студеници, 1568. г.

Овај материјал, доступан на Гуглу,  детаљно представља културно наслеђе на овом поднебљу и на располагању је не само општој него и академској заједници. Верује се да ће и кроз академске радове у већој мери бити истражени споменици културе Србије. – „Могу да дам пример Манастира Студенице, и зидног сликарство Манастира Студенице које спада у једно од најлепших и највреднијих зидних сликарстава на свету; неколико доктората је већ посвећено теми сликарства Богородичине цркве, који су рађени у иностранству“, наглашава Масликовић. Очекивања су да ће више од 50 нових изложби бити постављено до краја наредне године, што ће допринети даљем онлајн промовисању културног наслеђа Србије. То ће утицати и на развој туризма, али и културне заједнице у Србији.

+ Google Arts and Culture

+ RTS